SMEDEREVO, 3 jul 2019 – Prošlog vikenda je po 18. put organizovan tradicionalni “Noćni uspon na Rtanj“ povodom Vidovdana, a među nekoliko stotina planinara iz Srbije koji su učestvovali u toj akciji bilo je i 33 člana „Čelika“, o čemu ste mogli da čitate pre dva dana i na ovom portalu. Kažu da jedna slika govori više od hiljadu reči, što bi moglo da znači da od narednih desetak fotografija, koje smo dobili od Srđana Cicmila, člana „Čelika“, i nešto teksta sa njegovim opisima i utiscima, može da se napravi zanimljiva priča.
Drugog dana Vidovdana, tog prelomnog svetog srpskog praznika, u večernjim satima, pođosmo put planine Rtanj da dočekamo jutarnje sunce na vrhu vanzemalјske piramide. Raspoloženje je od samog početka bilo na visokom nivou, a pod time podrazumevamo glasno horsko pevanje iz zadnje klupe u punom autobusu.
Pola sata posle ponoći započeli smo uspon. Glavni alat su bile čeone baterijske lampe. U mrklom mraku svaka planinarska glava je imala funkciju reflektora. Priroda je spavala i pripremala se za sutrašnji dan, a mi smo san prevarili i zamenili ga za javu.
Na vrh smo stigli u 4 ujutru i tu je počelo standardno smrzavanje uzrokovano poznatim rtanjskim šibajućim vetrom. Ali moraš da sačekaš sunce, da ga fotkaš, jer takvo je pravilo boravka na noćnim usponima. Ko je imao vreću, spasonosno se urolao u nju, a ko nije, grejao se leđa o leđa, rame o rame, nogu uz nogu sa prvim do sebe.
Konačno je i to sunce počelo da se promalјa, a planinari su zauzeli pozicije ka zapadu i fotkali taj sasvim običan svakodnevni čin, koji je ipak na ovom mestu imao neko nesvakidašnje značenje i nekakvu višu vrednost.
Usledilo je tiskanje na vrhu zarad slikanja sa zastavom i polazak nazad. Na prevoju pre početka šume, polegalo se po travi kao pokošeno mitralјeskim mecima. Sunce je grejalo smrznute penjače, a trava je svojom udobnošću ulјulјkivala umorna i neispavana tela. Planinari su zaspali slatkim snom i ko zna dokle bi spavali da neko nije povikao: „Pokret!“. Na svim okolnim pogodnim mestima duž staze mogle su se videti grupe popadalih planinara koji spavaju po svoj toj zelenoj prirodi okupanoj toplim letnjim suncem. Posle dremke ušli smo u šumu i nastavili dalјe stazom sve do pričešća pasulјem pod prastarom kruškom.
Fotografije i tekst: Srđan Cicmil